Konacno, posle dugog cekanja, mi se ispunila zelja da odem na ostrvo Milos. Ostrvo plaza i neverovatnih pejzaza. Putovanje se Sifnos je vrlo brzo proteklo. Za nesto malo vise od sat vremena smo se iskrcali u zivopisni i veoma zivahni Adamas. Vec sam ulazak u ogromni zaliv Milosa pokazuje u kakav se raskos dolazi.
Adamas
Glavna luka Milosa, zivopisno mesta koje, cini se, nikad ne spava i ne miruje. Veliki broj lokala uz more, ukotvljeni brodovi ispred kojih kapetani, skiper i lepe Grkinje nude krstarenje zapadnom obalom Milosa i pristup mestima na koje se moze samo brodom stici. Adamas je i glavna "autobuska" luka Milosa. Odatle se moze u svako mesto na Milosu stici, i na neke od cuvenih plaza. Nema konduktera. Vozaca naplacuje kartu pri izlasku iz busa. Cena za sve destinacije je 1,60€ po osobi. U luci, gde se i odvija sve u Adamasu, postoji i jako lepo igraliste za decu koje nam je bila svakovecernja zavrsna akcija. U Adamasu postoje dve plaze: Lagada i Papikinu. Lagada je mala plaza, pescana, sa mirnom i prijatnom vodom. Nista posebno, ali za mali kupanjac ponekad sasvim u redu. Sto i uradismo prvog dana na Milosu. Papikinu je duga, i uska plaza sa mnogo hlada, i proteze se par kilometara prema jugu ostrva.
 |
| Detalji iz Adamasa |
 |
| Detalji iz Adamasa |
 |
| Pada vece u Adamas |
 |
| Luka nocu |
 |
| zasluzeni odmor za brodice |
 |
| plaza Lagada |
 |
| Adamas |
 |
| toranj crkve svetoga Spiridona |
 |
| tipicna ulica u Adamasu |
|
Plaza Paliohori
Vec sutradan krenusmo u potragu za mestima koje smo samo na fotkama gledali. Prvi izbor je bila plaza Paliohori do koje je isao bus. Bus staje na parkingu restorana od koga nas je do plaze delilo samo par stepenice. Iz bus smo vec videli tu predivnu tirkiznu boja mora i stene u raznoraznim bojama, sve u zavisnosti od minerala. Na plazi je to sve bilo jos jace. Plaza je od sitnog sljunka, i vrlo brzo se dodje u duboku vodu. Voda topla, i iako su talazi mesali kamencice kao u mlinu, moglo se sasvim lepo plivati. Cistoca vode je neverovatna. Nema bas prirodnog hlada, te smo morali uzeti suncobran i dve lezaljke, ali po ceni od 5€. Jos jedno prijatno iznenadjenje. Kako se bas ne razumem u minerale i stene, ne bih da previse trosim bajtove te evo slika:
Krstarenje zapadnom obalom
Prva dva dana na Milosu protekose bez vetra i talasa, te par dana pre nego sto je planirano odlucismo da idemo na krstarenje. Posto svi nude iste uslove, resismo da idemo brodom "Mamma Maria". Krenuli smo malo kasnije jer je kapetan Janis nekog cekao. Taj propust zbog kasnjenja je kapetan nadoknadio interesantnim pricama vezanim za mesta pored kojih smo plovili, a i pricama o Milosu, istoriji, zivotinjskom carstvu. Ne zadugo posle kretanja, odmah i prva stanica, plaza Agios Dimitrios, koja je dobila ime po crkvici svetog Dimitrija koja je na plazi. Jedan svestenik jednom nedeljno odlazi do crkve camcem da bi pozvonio.
 |
| Crkva Agios Dimitrios |
|
|
Posle nekih pola sata krenusmo dalje prema vrtu Vani, ogromnoj manganskoj steni koja je iznikla iz mora. Voda oko Vanija ima tako neku neobicnu nijansu tamnoplave boje, kao indigo. A sama stena je glamurozna. No, kako napisah ranije...cuvajmo bajtove, dajmo slike:
Sad smo vec plovili duz zapadne obale i moglo se odmah videti da je divlja, nenaseljena, ali prelepa.
Sledece stajanje zbog plivanja i ronjenja je plaza Sikia. U stvari, pecina u koji smo morali uplivati. Na zalost nismo mogli i plivati i fotografisati, pa smo se ipak odlucili da plivamo.
I onda konacno dugo ocekivani vrhunac svih krstarenja na Milosu. Kleftiko. Stene, plaze i pecine jedinstvene lepote. Gusari su se vekovima sakrivali tu i sacekivali brodovi i napadali ih i brzo nestajali u nekom od nebrojenih zaklona i pecina. Krece slika
posle 30-minutnog plivanja i ronjenja smo se vratili na brod i onda nas je kapetan Jani podeli u dve grupe i provezao po pecina i uvalicama. Po povratku na brod nas je cekao rucak i povratak u Adamas uz zalazak sunca na Milosu:
 |
| Miloski "medved" |
 |
| Klima |
Vratili smo u Adamas oko 19,30 umorni i prezadovoljni.
Plaza Provatas
Posle krstarenja smo nastavili putesestvije busom. Ovaj put na sam jug ostrva i plaze Provatas. Fina pescana plaza, sa par lokala na obali, nesto malo hlada. Idealno za decu.
Zadnjim autobusom se vratismo u Adamas i brzo na spremanje za prvu posetu Plaki.
Plaka nocu
Slicno Apoloniji na Sifnosu, i Plaka se nalazi na par kilometara od luke, i zivi neki svoj zivot u belim kucama, uzanima ulicama i gomili cveca. Kao i kod vecine drugih brdskih mesta na Kikladima, i Plaka nije kompletna dohvatljiva autom. Autobus staje na jednom trgu od koga pocinje glavna setalisna ulica. Na druga strane odatle putic vodi prema Kastru, staroj tvrdjavi iz venecijanskog doba sa koje se pruzi fantastican pogled. U glavnoj ulici se nalaze restorani, kafici, nekoliko prodavnica nakita, suvenira, garderobe. Iduci tim lavirintom se dodje do arheoloskog muzeja Milosa. Dakle:
 |
| Isidora |
 |
| Arheoloski muzej |
Firoplaka, Polonija, Alogomandra
Sledeceg dana smo uzeli auto da obidjemo mesta do kojih se ne moze doci busom, a i da imamo i svoju slobodu. Prvi cilj su bile plaze Firopotamos i Tsigrado. Do ove potonje ipak ne odosmo jer nam se nije bas svidjala varijanta silaska na plazu uz pomoc konopa. Neki drugi put, kad dete poraste.
Do Firopotamosa je jedan deo zemljanog puta, ali ravnog i solidnog. Nadjosmo parking i na plazu.
Fantazija. Ne treba nista drugo reci. Vec prvi pogled na plazu ostavlja bez daha. Nema bas mnogo hlada, skoro nimalo, ali ne mari:
Oko 14h su nas sunce i glad poterali na sever, u drugo po vaznosti turisticko mesta na Milosu, Polonija. Slatko ribarsko mesto, kompletno smesteno uz polukruzni zaliv sa lepom, urednom pescanom plazom, slatkim lokalima tik uz more.
Tu smo rucali i da ne bi gubili vreme krenusmo brzo u potragu za nekog plazom za kupanje. Svratismo do mini fjorda Papafragas, i po savetu iz "lokala" na plazu Agios Konstantinos, u blizini, jelte naravno, crkve svetog Konstantina. E, tu je bila topla voda, skoro kao jonska u septembru. Odmah uz tu plazu ima mala uvalica sa plazom Alogomandra. More se duboko uvlaci u kopno i sebi je prokopalo zaliv, a kulise kao teatar. Topla voda, ne toliko veliki talasi. Jedino sto je bilo dosta prljavstine na 2-3 metra od obale, ali vec dalje je bilo sve u redu.
Pomenuh crkvu svetog Konstantina. Evo i nje:
Po povratku u Adamas smo svratili u muzej rudarstva i minerala. Vredi pogledati.
Agia Kirjaki (Sveta Nedelja)
Drugi dan po iznajmljivanju auto smo se odlucili da do hvaljene plaze Agia Kirjaki (u prevodu Sveta Nedelja), u blizini...cega? Naravno, crkve Agia Kirjaki.
Ide se istim putem kao do Paliohorija, i onda se put racva na par kilometara od mesta Zefirija (nekadasnje glavno mesto). Vec prvi pogled na plazu nam jasno govori zasto je ta plaza toliko hvaljena. Sitan pesak, more tirkizne boje, i pogled na jug. Tamo daleko, gde se nalazi Krit. Kristalno cista voda je prepuna raznih ribica za pravo uzivanje malim 7-godisnjim gnjurcima. Isidora je nabrojala nekih 7-8 raznih vrsta ribica. Neke od njih su mene temeljno grickale cim bih stao nogom na dno. Slike ce reci jos par stvari:
 |
| Sedmogodisnja gnjuracica pred akciju |
 |
| Sedmogodisnja gnjuracica u akciji | | |
Kad je sunce malo oslabilo, sedosmo u naseg Punta i sa krajnjeg juga krenusmo na krajnji sever Milosa. Cas posla, i eto nas na jednom od najneverovatnijih mesta koje sam u zivotu video...
Sarakiniko
Nema price o Milosu u kojoj se ne spominje Sarakiniko. Uvala na severu ostrva sva od...nekog minerala, stenja, vise ni ne znam cega. Citao sam, ali je jednostavno isparilo. Ali, u stvari, nije ni vazno jer u tolikoj nestvarnosti samo su oci sposobne da zabeleze nesto. I kamera. Koja je zabelezila:
 |
| Gore pomenuta gnjuracica, na suvom |
 |
| Ostaci rudnika |
 |
| Potonuli ruski brod |
umorni i prepuni utisaka vratismo se u Adamas.
Katakombe, Klima
Sledeceg dana smo odlucili da posetimo katakombe i da se spustimo do Klime. To je sve nedaleko od Adamasa i uz malo vozikanja u krug kroz Tripiti, nadjosmo put do Katakombi. Poticu jos iz vremena ranih hriscana koji su se to skrivali prvo od Rimljana, pa onda od gusara. Dosta toga je vremenom odneseno iz katakombi, opljackano ili jednostavno propalo vremenom. Ali dosta toga je i ostalo. U katakombe se moze uci samo sa vodicem koji na engleskom i grckom prica o katakombama.
Posle nekih pola sata provedenih u katakombama, krenusmo do Klime. Klima je najpoznatija od nekoliko malih naselja, zvanih "sirmata". Sirmate su naselja izgradjena u nivou moru, cije prizemlje zimi sluzi sa cuvanje camaca.
Crkvena proslava u Tripitiju
Vratismo auto, i nazad u apartmana. Upitao sam gazdu gde bi mogli otici na grcku muziku, i on nam rece da je bas te veceri u selu Tripiti proslava. Te podjosmo. Bila je ogromna guzva u busu, ali smo brzo stigli. Na platou ispred crkve Svetog Djordja postavljene stolice, na jednom stolu su neke specije cekale da budu pojedene, DJ sa strane ustimava muziku. Na ulici, ispod crkve, je bilo tezgi sa igracka, na dva mesta se pekao suvlaki, a deca i mladici su preskakali vatru. I onda se na platou pojavio i gos'n popa te je proslava mogla da pocne. Kako je krenula muzika tako su mladi i stari ustali i poceli da igraju.
U slici:
I pokretu:
Plaka - finale
Za poslednje vece na Milosu smo ostavili odlazak u Plaku na posmatranje zalaska sunca. Stigli smo oko 6 u Plaku i krenusmo prvo na Kastro da uzivamo u fantasticnom pogledu na Milos. Nismo ni krenuli valjano, odmah katastrofa. Odmah po dolasku na Milos sam utvrdio da mi je punjac baterija za Nikon umro namrtvo. Napad panike. Srecom, te smo u jednoj foto prodavnici uspeli da punimo baterija kad nam treba. Prva dva punjanju super, a trece punjenje je bila baterija koja je dobila cast da snima zalazak sunca. E, treca nesreca. Nije bila napunjena te smo ostali na starom Panasonicu koji je video Grcku onoliko koliko i mi. I potpomognuti iPhone-om i iPod-om smo ipak odradili posao. Dobra strana je sto je ostalo vise vremena za uzivanje bez tehnike. A da je uzivanje gledati zalazak sunca ispred crkve u Plaki, jeste...i vise nego uzivanje:
That's all, folks...
Do Samosa, Karpatosa, Kosa,...
umorni i prepuni utisaka vratismo se u Adamas.
